Maslow - hijerarhija motiva
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 8 | Nivo: Departmant za pedagoške i psihološke nauke

Psiholozi humanisti, uključujući i Maslowa, odbijaju nauku koja ne poštuje više vrednosti. Maslow smatra da nije neophodno da se nauka odriče problema ljubavi, kreativnosti, vrednosti, radosti…, ostavljajući njihovo razumevanje i prihvatanje onima koji se ne bave naukom. Mnoge su teorije koje su tokom istorije pokušale izgraditi sistem naturalističko-psiholoških vrednosti propale, jer nisu mogle ponuditi valjane odgovore.
Maslow smatra da, zahvaljujući razvoju psihologije kao nauke, po prvi put imamo mogućnost odgovoriti na dugogodišnje probleme: Šta je dobar život? Šta je dobar čovek? Kako naučiti osobe da žele i više vole dobar život? Kako odgajati decu da postanu zdravi odrasli ljudi? Kako da budem sretan? Da budem u miru sa samim sobom? Odgovoriti na ta životna pitanja za osobu znači prepustiti se iskustvima svoga organizma.
Sve osnovne potrebe mogu se smatrati malim koracima koji vode do ostvarenja krajnje vrednosti za čoveka, cilja, svrhe koju pokušava doseći. Ljudska je priroda sasvim jedinstvena i posebna. Za humanističku psihologiju čovek je odgovorno biće sposobno slobodno odlučivati, i izabrati razne mogućnosti koje mu se pružaju. Humanistička psihologija čoveka ne smatra statičkim bićem, za nju je čovek u neprekidnom pokretu i promeni.
Prema mišljenju Maslowa i drugih humanističkih psihologa, proces samoaktualizacije urođen je ljudima i ljudskoj prirodi, jer ukoliko nema rasta ili samoaktualizacije pojedinca onda to pretpostavlja da je nešto izvana sprečilo takav rast. Da bi se osoba mogla ostvariti i osećati se psihološki zdravom mora ostvariti svoje konstitucione mogućnosti. Zdrav čovek ima sposobnosti da se odvoji od svoje okoline živeći po svojim unutrašnjim zakonima više nego pod vanjskim pritiscima.
Jedna od važnih obeležja je integrisanost svih čovekovih delova u jednu celinu, i to je jedna od temeljnih postavki humanističke psihologije. Čovek predstavlja integrisanu celinu i stoga je zadatak psihologije da ga poučava kao celovito i integrisano biće.
Osim celovitosti, čovek je i stvaralačko biće. Stvaralaštvo ličnosti je jedna od temeljnih koncepcija humanističke psihologije, i to je izrazito ljudsko obelžje. Ono je urođena osobina ljudi. Stvaralački potencijal pojedinca zahteva određenu okolinu i uslove da bi se mogao slobodno razvijati.
VREDNOSTI I MENTALNO ZDRAVLJE
Psihološko zdravlje po Maslowu ne znači samo subjektivno se dobro osećati, već je nešto objektivno „bolje“ od bolesti, iznad nje. Zdravih osoba je jako malo, ali zdravlje sa svim svojim vrednostima (istina, dobrota, ljubav…) je moguće i u načelu dostižno.
Proučavanja vrednosti, potreba, strahova i neuroza treba postati temeljnim aspektom svih naučnih proučavanja, ono treba težiti za produbljivanjem spoznaje o čoveku tako da postane moguće izbeći loše ili nikakvo korištenje vlastitih sposobnosti, čime se sprečava samoostvarenje i celovitost organizma.
Maslow govori o psihologiji zdravlja koja se nudi kao veća mogućnost da svoj život usmerimo napredovanju i da budemo bolji. On smatra da su zdrave osobe zadovoljile svoje osnovne potrebe i da su stoga primarno motivisane težnjom za samoostvarenjem. Zdrave osobe spontano biraju takozvane više vrednosti: umesto lažnog biraju istinito, umesto lošeg dobro, umesto ružnog lepo.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]